Blog
Sve što treba da znate o anksioznosti
Za početak
Šta je anksioznost?
Teskoba ili anksioznost je vrsta strepnje koju osoba oseća kada procenjuje da njegova celokupna životna situacija prevazilazi njegove sposobnosti, odnosno osoba je anksiozna onda kada procenjuje da nije u stanju da izađe na kraj sa životnim teškoćama.
Treba razlikovati strah od anksioznosti. Strah je uvek reacija na neku definisanu spoljašnju okolnost dok je anksioznost uvek unutrašnjeg porekla. Jedan od čestih razloga za osećanje anksizonosti jeste da se osoba nalazi u hroničnom unutrašnjem kofliktu koji se tiče nečega što je osobi važno.
Anksiozne osobe često govore da se boje odnosno da slute da će se nešto strašno desiti njima ili njihovim najbližim. Opisuju to i kao doživljaj unutrašnje napetosti, teskobe, obično to opisuju kao težinu u predelu grudi.
Anksioznost je dvostruko neprijatna
Prvo je neprijatna sama po sebi a drugo, neprijatno je to što je uzrok nepoznat (u nesvesnom) pa opasnost ne može da se izbegne niti može da se organizuje racionalna odbrana od nje.
Anksioznost se često javlja kao raspoloženje (hronična anksioznost) ali i kao afekt (akutna anksioznost ili anksiozna panika). Ona može da varira od blage teskobe do izražene panike.
Pošto je strepnja praćena odgovarajućim fiziološkim reakcijama, osoba se vezuje za te reakcije i tumači ih kao izvor straha. Na primer, lupanje srca koje je manifestacija strepnje, osoba tumači kao smetnje u srčanom radu tako da to postaje uzrok novog straha. To je način na koji se anksioznost konkretizuje i transformiše u hipohondrijski strah.
Anksioznost je deo palete prirodnih čovekovih emocija. I ne samo to. Anksioznost je najstarija univerzalna emocija ljudskog roda i primarna emocija svakog čoveka.
Pored patološke, postoji i ankzioznost koja pripada spektru normalnih čovekovih osećanja. Čak bi mogli da kažemo da anksioznost predstavja jednu od crta ličnosti svake normalne zdrave osobe.
Kriterijumi za utvrđivanje postojanja anksioznosti
Jedan od bitnih kriterujima za utvrđivanje da li je anksioznost još u granicama normalnog ili prelazi patologiju je pitanje da li ona služi adaptivnim potrebama osobe, ili obratno, ometa i dezorganizuje adaptivne reakcije i procese. Normalan nivo anksioznosti je onda kada imamo opravdani signal za uzbunu koji omogućava da se organizam pripremi za odbranu od eventualne opasnosti. Međutim, ako je nivo anksiozosti iznad optimalnog, odnosno preteran, onda ona može da dovede do neopravdane uzbune oranizma i može da remeti adaptivne procese.
Važno je da znamo da anksioznost može da bude jako neprijatan subjetivni osećaj ali ne i opasan. Međutim, to svakako ne znači da treba ostaviti tu temu strane, već da ukoliko prepoznajete da anksionzost kod vas prelazi u nešto što vas ometa, da razmislite o tome da potražite savet odnosno razgovor sa stručnim licem.
Moj pristup radu sa anskioznošću
Anksioznost može biti izazovna i iscrpljujuća, ali verujem da je moguće prevazići njene simptome i povratiti osećaj kontrole i mira. U radu sa anksioznošću, bitno je imati siguran prostor u kojem možete istražiti uzroke vaših briga i strahova, kao i njihove obrasce koji utiču na vaš svakodnevni život. Smatram da je važno da ne radimo samo na smanjenju simptoma anksioznosti, već i na razumevanju i rešavanju njenih dubinskih uzroka kako bismo omogućili dugoročne promene.
Moj pristup takođe uključuje kombinaciju tehnika koje su prilagođene vašim specifičnim potrebama. Koristim tehnike opuštanja, poput vođenih vizualizacija i vežbi disanja, kako bih vam pomogla da smanjite fiziološke simptome anksioznosti. Takođe, radimo na identifikaciji negativnih misaonih obrazaca i njihovoj zameni realističnijim i podržavajućim mislima. Verujem da je ključ u razumevanju kako se anksioznost manifestuje kod vas i u pronalaženju strategija koje će vam pomoći da se sa njom nosite na zdraviji i efikasniji način.
Zajedno gradimo alate koji će vam omogućiti da se oslobodite tereta anksioznosti i ponovo se povežete sa svojim unutrašnjim resursima i spokojem.
